Предсеникова кућа
Ко није прошао поред куће председника општине Зубин Поток, не може схватити драму српског народа на Косову и Метохији.
Јагњеница је малено село на самом рубу Ибарског Колашина. И пре догађаја са барикадама далеко познатија колашинска села су била Брњак и Зупче. Барикаде у Јагњеници су, међутим, у једном тренутку ушле у жижу јавности због интензитета сукоба на том месту. Широј јавности је остало углавном непознато да се поред самих барикада и пута Звечан - Зубин Поток налази кућа председника општине Зубин Поток, Славише Ристића, једног од оних председника северномитровачких општина, који је од јулских догађаја до данас непрестано са својим народом, преживљавајући са њим најтеже тренутке одбране Колашина и Косова и Метохије. Поред политичке и националне драме, овај председник преживљава и личну драму. На импровизованим објектима поред саме породичне куће вијоре се поносно српске заставе. На 5-6 метара одатле, поред пута и на соме путу, бодљикава жица, оклопна возила, оружје и војници нама ‘’пријатељских’’ земаља, Немачке и Аустрије. У председниковој кући борави његова породица и преживљава, теже него други, велику драму. Јер је председник истински вођа народа. Непрестано је на удару страних војника, београдских душебрижника, а иза леђа су му они који врло лако ударају с леђа, комшије из Чабре. Кад падне ноћ, председникова деца треба да спавају. Могу ли? Да ли ико пита: може ли председник да спава? Зашто му се тресу руке док служи мученицу званим и незваним гостима под тремом своје куће. Додуше, и председник има алтернативу. Он може, као и министар и други председник, да хвали преговоре и генијална решења ‘’преговарачког тима’’. Може председник, али он није од тог соја, као што ни његови претходници, ни колашински кнежеви, никада нису поклекли на најтежем месту. На оном месту, у Колашину, где је Србија најосетљивија и где се њена целовитост држи о концу. Због свега овога тешко је подносити злураде коментаре да су српски председници на Северу изманипулицани и да спроводе страначку политику. Ко год се нађе на терену, постоаје свестан тих неистина. Јединство народа се држи и у најтежим тренуцима. Заборављене су чак и мане председникове, које он има као и сваки други човек. Нико их више и не помиње, јер се у најтежим тренуцима показао достојним места на коме се налази. Упркос онима који су непрестано на туђим јаслама и који чекају да дефинитивно буде решено косовско питање. А онда ће, по опробаном рецепту, кренути да помогну решавање питања Војводине и Санџака. Зато су нестрпљиви. Зато им смета председник и они који мисле и делају као он. Српска застава поред председникове куће је за њих реликт прошлости. За председника је она, не само питање части и достојанства, већ питање живота и смрти. * Аутор је професор универзитета у Нишу и Косовској Митровици | Биографија
|