Ко се имало загледао у Србију Светога Саве, успео је да види и будућу Србију.
Сава је, вером и науком Христовом, своје отачаство спремио за будућност. Морамо знати, онолико колико је те вере и такве науке у нама, толико је у Србији будућности. Та будућност није заснована на мудрости пролазног века, већ на вечним истинама речи Божјих, које творе праву веру. Сви други путеви воде странпутицом и у безверје. А у Беседи о правој вери Свети Сава је српском народу и своме отачаству оставио дефиницију и вере и науке: ''Учење духовно није игра нити безумље мисли човечјих, но света вера проповедана.'' Том вером је он ''спремио Господу савршен народ'', који је научио сваком богољубљу, правоверју и побожности. Даровао је своје ''западно отачаство'' бесмртним животом нахранивши га ''храном анђелског учења'' Зато је он и наставник, и учитељ, и просветитељ, који је у Светој Гори ''црпео извор богословља великих Божјих чудеса'' све док га Господ није ''уздигао на просвећење отачаства свога''. Света Гора је не случајно створила прво српско-руско савезништво. Свети Сава је наш једини критеријум да разликујемо право савезништво од лажних пријатеља, праву веру од безверја, истиниту светлост од таме, науку Христову од науке лажне. Он нам је показао путеве и извео нас са странпутица, он нам је тугу безбожништва заменио радошћу правоверја. Обишао је и источне и западне и постао зрака вечнога сунца. Том светлошћу је растерао таму. Земаљску Србију је омеђио крстовима, да би је крст Христов уздигао до небеса. Небеса су једино огледало Србије. Зато је Србија небеска лепота. И својом земаљском лепотом она је огледало рајске лепоте. Лепоте која се може сагледати само душевним очима. Србија лепота обасјана светлошћу ''којој почетак не почиње и крај не ишчезава.'' Србија живи као отворено јеванђеље. Изван тих корица она није Србија. Јавља радост и живот онима који верују у реч Божју, у веру православну, у науку Христову. Наука које се деценијама бави Светим Савом скоро да није ни завирила у науку Светога Саве. Ретко је питала: откуда му дарови, снага, прегнуће, откуда подвижништво, вера? Ко је дародававац истина, ко је покретач те снаге? Одговор на ово питање могао се потражити у мисли једног другог Србина, који је рекао: ''Дар менталне снаге долази од Бога, узвишеног бића, и ако концентришемо мозак на ту истину, почињемо да живимо у складу са овом моћном силом.'' Тај одговор дао је Никола Тесла, али он није допро до профане науке која се бавила Светим Савом. Наука на странпутици ретко се обраћала највећем српском духовнику, Светоме Сави и највећем српском научнику, Николи Тесли. Да их је видела као дар исте менталне снаге, да им је пришла са Истином, којој су обојица били посвећени, не би се нашла на странпутици, од које, ни данас, не може да се побегне. А обојица су науку своју напајали са непресушног Источника. Тај нас бистри Источник и данас очекује. Наука на странпутици својски се трудила да ову двојицу што више удаљи, да, у складу са својом догмом, две науке прогласи неспојивим. Та наука није могла имати свест о невидљивим нитима које повезују ''свештену двојицу'', Светога Саву и ''Свеца Науке'', како је Теслу назвао Њујорк Тајмс поводом његовог упокојења на Божић 1943. године. Обојица су били загледани у Свето Писмо, Сава највише у Јеванђеље, а Тесла у Откривење св. Јована Богослова. Обојица су ту загледаност понели из завичаја и из детињства и заувек јој остали посвећени. Тесла сведочи: ''Мајка ме је учила да тражим сву истину у Библији'', додајући да се непрестано, неколико месеци, посветио њеном проучавању. И многе путеве му је обасјала књига над књигама. За Светог Саву је записано да се у детињству учио светим књигама, да је код старијих изазазивао дивљење својим разумом. Окусивши од ''знања божаствених књига'', он их је, као младић, почео проучавати, трајно се предајући вечној науци – науци Христовој. Знају ли Српчад где је Свети Сава био дете, где му је завичај, где је одлазио на литургију, који је предео запамтио његов први сусрет са Христом и његовом вером и науком? Пре него што смо заборавили Косово, заборавили смо Рашку, родно место Савине науке. Ту науку је Сава Српски сведочио, не само истраживачким духом, већ, пре свега, својим животом, узрастајући у вери, јер, како каже Свети Василије – узрастање у вери је узрастање у знању. Вечност те науке он ће посведочити у чувеним беседама, међу којима је и Беседа о правој вери, коју можемо назвати и беседом о духовној науци или духовном учењу. У њој Свети Сава систематизује свето предање и истину православља. У њој је изложена наука Христова, која је од Бога дана (2Тим. 3,16) и која долази од Духа Светога (1Кор. 12,8). То је сигуран пут сазнања ''истина речи Божје''. А ко остане у науци Христовој, истина ће га ослободити (Јн. 8,31-32). У првом писму које пише родитељима из Свете Горе, где је поцрпео извор богословља, Сава се позива на речи науке Христове: ''Примите реч јеванђеља од уста мојих, и проникните у моје учење...'' Дошавши у Србију, истом науком је напајао своје ученике: ''И учаше своје ученике дан и ноћ, говорећи јеванђељем...'' То учење је богомисаоно и Богом надахнуто. То учење сведочи једну истину, истину о слободи. То је учење посвећено лепоти, која ће спасити свет. Том учењу су се посветили највећи научници света, међу њима и други српски горостас, Михаило Пупин: ''Наука је оснажила и ојачала моју веру. Она ме је учинила бољим хришћанином. Али та моја вера, вера научника, нимало се не противи вери моје мајке и народа мога роднога села. Наука ме само уздизала до једног вишег погледа и проширила моје појмове о Творцу.'' И на самом крају, још једном - НИКОЛА ТЕСЛА: '' Не можемо а да се не задивимо колико је мудра и научна и колико је неизмерно практична хришћанска религија, и у каквом значајном контрасту она стоји са другим религијама... Тако смо ми, надахнути и хришћанством и науком, способни да чинимо највише што се може за добробит људског рода.'' Познавајући науку Светога Саве и веру Николе Тесле, убеђен сам да је вечно њихово духовно побратимство у свемиру и љубав у Царству Божјем, те да припадају истој светлости, која обасјава све оне који имају очи да виде. Јер, били су посвећени истој науци. И припадали су истом народу. Некада савршеном. Данас још увек Божјем. И јуче и данас народу светосавском и српском. | Биографија
|